Jedna od postojećih metoda za analizu vertikalne dimenzije okluzije odnosno okluzalne visine lica je rendgenkraniometrijska analiza rastojanja od tačke nasion do tačke menton (N-Me). Vertikalna dimenzija okluzije merana je na 30 telerendgen snimaka glave bezubih pacijenata (eksperimentalna grupa) sa modelima proteza nakon rekonstrukcije međuviličnih odnosa i na 30 telerendgen snimaka ispitanika sa prirodnim zubikom( kontrolna grupa). Ciljevi ovog istraživanja su bili: analizirati vertikalnu dimenziju okluzije kod ispitanika sa prirodnim zubikom skeletne klase I , objektivizirati rekonstruisanu vertikalnu dimenziju okluzije kod bezubih pacijenata sa modelom proteza skeletne klase I i komparirati dobijene vrednosti bezubih pacijenata sa vrednostima kod ispitanika sa prirodnim zubikom . Rezultati ukazuju na izvanrednu korelaciju vertikalne dimenzije okluzije inicijalno uspostavljene kod bezubih pacijenata u poređenju sa merenjem kod ispitanika sa prirodnim zubikom. Rezultati dobijeni analizom snimaka kontrolne grupe ukazuju da vertikalna dimenzija okluzije varira između 106,7 - 138 mm (X=122,24) . Rezultati dobijeni analizom snimaka eksperimentalne grupe pokazuju variranje vertikalne dimenzije okluzije od 109,8 - 141,6 mm (X=122,46). Ispitivana vrednost veća je kod muških ispitanika i kod ispitanika sa prirodnim zubikom i kod bezubih pacijenata. Rezultati t-testa pokazuju da ne postoji statistički signifikantna razlika u ispitivanoj vrednosti (p>0,01) između kontrolne i eksperimentalne grupe.

Ključne reči: rendgenkraniometrija, kosti lica.

Kompletan tekst