Čitanje naučnih publikacija je svakodnevna rutina istraživača. Kako broj publikacija u svakoj oblasti nauke raste eksponencijalno, istraživači su suočeni sa problemom kako postići ažurnost u praćenju naučne literature. U ovom informacionom radu autor ukazuje na delove naučnog članka (naslov, apstrakt i ključne reči) koji su bitni za indeksiranje u sekundarnoj periodici, pa prema tome i za privlačenje pažnje potencijalnog čitaoca. Posle nabavke, naučni rad se može čitati na dva načina. Ako rad pripada užoj specijalnosti čitaoca, redosled čitanja pojedinih poglavlja ne mora da bude isti kao redosled pisanja: brzo se čitaju (ako se uopšte čitaju) delovi rada sa podacima već poznatim čitaocu (na primer, Uvod), a pažljivo ono što je novi doprinos autora (na primer, poglavlje Rezultati, ili njihova interpretacija u poglavlju Diskusija). Ukoliko je rad iz oblasti koja je čitaocu samo od tangencijalnog interesa, čitanje poglavlja redosledom kako su štampana, informiše čitaoca logičkim putem, o tome šta je i zašto istraživano, te kako je autor rešio problem. Radovi od posebnog interesa se čitaju više puta.

Ključne reči: komunikacija u nauci; naučna publikacija; čitanje

Ljiljana Vučković-Dekić
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd

INFORMACIONI RAD (IR)
Stom Glas S, 2000; 47:49-51